Maja
Maja je nedavno napunila 33 godine, lekari su joj predvidjali 15. Rodjena sa Downovim Sindromom, njeni roditelji su cesto nailazili na lose prognoze od strane razlicitih strucnjaka. Tako su im, izmedju ostalog, rekli da Maja nikad nece moci da nauci da cita. Rekli su im da nema smisla da ona pohadja srednju skolu za decu sa posebnim potrebama jer intelektualno nikako ne moze da prati nastavu. Oni su to prihvatili, i nastavili da sami citaju njene omiljene price. Vise niko nije imao nikakvih ocekivanja od Maje, sve dok ih jednom sve nije iznenadila. Setajuci knjizarom sa starijom sestrom Maji je jedna knjiga privukla posebnu paznju, uzela ju je i trazila od sestre da joj kupi. Sestra ju je pogledala i odgovorila „Ali Majo ti ne znas da citas”, nakon nepopustljivog insistiranja, pao je dogovor, ako mi „procitas naslov knjige kupi cu je”, bio je to jos jedan nacin da se otarasi sad vec veomauporne sestre.
Na opste iznenadjenje svih Maja je slovo po slovo prepoznala i onda naglas procitala „Knjiga o Isusu”. Da Maja je od tog dana pocela da cita, niko ne zna kako se to tacno desilo, niti zasto je bas tu knjigu izabrala, jer se u njenoj kuci Isus nikad nije spominjao. Danas je Majino zdravlje prilicno ugrozeno, ne moze napustiti svoj dom bez boce kiseonika jer pluca polagano otkazuju, i njen zivot se sveo na citanje knjiga. To je samo jedna osoba mogla predviteti, ista ona koja joj je i pomogla da cita.

Mika
Mika je osamnaesto godisnja devojka, vezana za kolica, na nivou deteta od pet godina, otezanog govora. I ove godine nam se pridruzila na J&F kampu. Odusevljeno je iscekivala da se druzi, da igra, peva....Ali niko nije ocekivao da ces jos prvog dana zamoliti mamu da nazovu baku koja je ostala kod kuce kako bi joj nesto rekla. Tesko izgovarajuci svaki slog Mika je rekla baki: „Molim te prodaj moj krevet jer mi vise nece trebati ja ostajem ove.”

„Hvala ti na prilici koju ste mi pruzili da se ponizim, sluzim i padnem na kolena.” Volonter, Boris

„Ni umor, ni vreme, ni teskoce, ma nista nije moglo da spreci da se Bog proslavi. Zahvalan sam sto nas je kroz sve proveo, sto sam ohrabren, poucen, izgradjen. Vidimo se sledece godine....
Volonter, Emil

Uzivali smo u svakom trenutku. Hvala Vam na svemu!!!! Kamp je prevazisao sva moja ocekivanja.
Mama devojcice sa Autizmom


Add Comment